PIRIN-BUGARSKA

Manastir Rila, posvećen Svetom Ivanu – Jovanu Rilskom, je najveći i najpoznatiji pravoslavni manastir Bugarske i deo UNESCO svetskog kulturnog nasleđa od 1983. godine. Sveti Jovan je bio veliki srpski asketa, podvižnik i svetitelj, koji je umro 18. avgusta 946. godine u isposništvu u području Rile u sedamdesetoj godini života. Po smrti su njegove mošti prenete u Sofiju, pa u Mađarsku, i dalje u Veliko Trnovo, te najzad u manastir Rilski, gde i danas počivaju. Manastir je nazvan po svom osnivaču Svetom Jovanu Rilskom, (876 – 946.) i od nastanka su ga poštovali i podržavali svi bugarski vladari. Veliki i značajni prilozi su pristizali od svakog cara Drugog Bugarskog carstva, sve do otomanskog osvajanja, 1396. godine, do kada je manastir Rila bio središte kulturnog i duhovnog života i narodne svesti Bugarske. Manastirska celina Rile je predstavljala riznicu bugarskog nasleđa i kulture tokom dugih vekova tuđe vladavine.
Bansko je bugarsko planinsko odmaralište novijeg datuma koje se nalazi u severoistočnom podnožju veličanstvenih planina Pirin, 160km južno od Sofije. Od Blagoevgrada je udaljeno 40km, u pravcu jugoistočno. Sa svojim autentičnim kućama, modernom i efikasnom infrastrukturom, novim skijaškim stazama i liftovima, predstavlja se kao najbolji ski centar u Istočnoj Evropi.

Pirinske planine su planinski lanac na jugozapadu Bugarske. Najviši vrh je Vihren (2914mnv). Vihren je drugi po visini vrh Bugarske (posle Musale) i treći vrh Balkana (posle Musale i Mitikasa). Jedna od hipoteza je da je planina dobila ime po Perunu, najvišem bogu slavenskog panteona i bogu groma i munje. Druga verzija je da potiče od tračke riječi Perinthos, što znači “Stenovita planina”.
Greben Pirina se proteže oko 80km od sjeverozapada do jugoistoka i širok je oko 40km. Severno je odvojen od najvišeg planinskog lanca Bugarske, planine Rile, sedlom Predel, dok se na jugu pruža do planine Slavianka. Na zapadu se nalazi dolina reke Struma, a na istoku dolina reke Mesta i deli je od Rodopskih planina. Pirin je prošaran sa više od stotinu ledeničkih jezera, a ujedno je i dom najjužnijih ledenika Europe, Snežnik i Banski Suhodol .
Todorka je vrh Pirina i predstavlja relativno kratak greben sa tri vrha: Velika Todorka (2746m), Srednja Todorka (2713m) i Mala Todorka (2712m). Todorka je 11. najviši vrh Pirina, a sačinjena je od granita. Na njenim padinama postoji nekoliko skijaških staza, a nagli razvoj, kao skijaški centar, doživljava od 2000. godine. Sada je jedno od glavnih skijališta čije žičare idu do 2600m.
S vrha se pruža impresivna panorama. Na zapadu se mogu vidjeti Vihren i Kutelo, a na jugu se izdiže Kamenica. Na sjeveru je predivan pogled na Bansko čije se ulice i zgrado jasno vide kada je vidljivost dobra.

Od mnogobrojnih pećina na severozapadu Bugarske, najpoznatija je pećina Magura sa dužinom od preko 2500 metara. Odlično je obezbeđena i osvetljena. U njoj se nalaze jedinstveni pećinski crteži koji potiču još od 10.000 godina p.n.e., a predstavljaju scene lova ili religijskih obreda. Od posebnog značaja je i solarni kalendar. Zajedno sa okolnim područjem, pećina Magura je proglašena prirodnom znamenitošću.
Belogradčik tvrđava je jedna od najočuvanijih u Bugarskoj. Od I do III veka Rimljani su koristili prirodnu nepristupačnost stena i držali tvrđavu da bi očuvali strateške puteve koji su presecali region. U dalekoj prošlosti bila je deo jakog defanzivnog sistema Rimljana, a kasnije i Vizantijskog carstva. Kasnije su je Bugari dogradili.
Stene Belogradčika se prostiru (od zapada ka istoku), od Vedernika, blizu grada Belogradčik, sela Borovice, pa do sela Belotinci. Područje je oko 30km dugo i 3km široko. Za mnoge stene se vezuju zanimljive legende. Centralna grupa stenja se nalazi južno od Belogradčika.  Tu su najzanimljivije i najimpresivnije formacije: Adam i Eva, Učenica, Medved, Ovčar, Derviš, Prva ploča, Kamila, Pečurke, Kukavica, Crveni zid, Madona, Konjanik, Monasi, Misleći kamen, Hajduk Veljko, Borov kamen i mnogi drugi. Stene Belogradčika su deklarisane kao prirodne znamenitosti.

Polazak:
Polazak 12. avgusta 2021. godine (četvrtak) u 6 časova sa  ugla Sarajevske i Drinske ulice. Maršruta putovanja: Beograd – Paraćin – Pirot – Dimitrovgrad – Sofija – Rilski manastir – Bansko. Tokom putovanja pridržavamo se aktuelnih epidemioloških mera.
Državljani Srbije mogu da uđu u Bugarsku sa jednim od sledećih dokumenata: dokument o potpuno završenoj vakcinaciji protiv COVID-19; negativan PCR test, ne stariji od 72 sata ili negativan brzi antigen test, ne stariji od 48 sati (računajući od datuma testiranja upisanog u dokument) uli sa potvrdom o preležanoj bolesti (ovaj dokument važi u periodu od 11. do 180. dana, računajući od datuma testiranja upisanog u dokument).

Plan:
Četvrtak, 12. avgust
06:00 – Polazak sa ugla ulica Sarajevske i Drinske. Usputne pauze po potrebi.
13:00 – Dolazak u Sofiju. Pauza od dva sata.
17:00 – Dolazak na Rilskog manastira. Pauza za obilazak manastira od sat vremena.
19:00 – Dolazak u Bansko i razmeštaj po sobama. Individualni obilazak Banskog.

Petak, 13. avgust
06:00 – Ustajanje.
07:00 – Polazak prema PD Vihren.
07:45 – Dolazak do PD Vihren. Priprema za pešačenje.
08:00 – Polazak na pešačku turu.
12:00 – Izlazak na Vihren (2914m) treći vrh Balkana. Pauza od 30 minuta.
14:30 – Izlazak na Kutelo (2908m).
17:00 – Završetak pešačenja kod PD Vihren. Pauza od 15 minuta.
18:00 – Povratak u pansion u Banskom.

Staza je dužine 15km sa ukupnim usponom od 1200m i spustom od 1300m. Ako se ide samo na Vihren onda je dužina staze 12km sa ukupnim usponom od 1000m i spustom od 1100m.

Subota, 14. avgust
06:00 – Ustajanje.
07:00 – Polazak prema PD Vihren.
07:45 – Dolazak do PD Vihren. Priprema za pešačenje.
08:00 – Polazak na pešačku turu.
11:00 – Izlazak na Malu Todorku (2712m). Pauza od 15 minuta.
12:50 – Izlazak na Veliku Todorku (2747m). Pauza od 30 minuta. Pri silasku obilazimo Banderaška jezera.
18:30 – Završetak pešačenja kod PD Vihren. Pauza od 15 minuta.
19:15 – Dolazak u pansion u Banskom.

Staza je dužine 15km sa ukupnim usponomod 800m i spustom od 1000m.

Nedelja, 15. avgust
06:00 – Ustajanje, napuštanje smeštaja i pakovanje stvari.
06:45 – Polazak prema Belogradčiku.
12:15 – Dolazak u Belogradčik. Obilazak stena i Tvrđave u trajanju od 2 sata.
15:00 – Polazak na prema pećini Magura.
15:45 – Dolazak do pećine Magura. Obilazak pećine u trajanju od 90 minuta.
17:15 – Polazak za Beograd.
22:30 – Dolazak u Beograd.

Oprema:
Planinarska oprema primerena vremenskim uslovima. Planinarske cipele su obavezne. Svaki planinar je dužan da ponese PASOŠ, zdravstvenu knjižicu i planinarsku karticu sa plaćenom članarinom za 2021. godinu.
Svaki planinar individualno reguliše uslove ulaska u Bugarsku povodom pandemije korona virusom.

Hrana-voda:
Hrana iz ranca. U Banskom ima prodavnica i restorana, a verovatno možemo organizovati ishranu i u samom pansionu.

Povratak:
U nedelju 15. avgusta oko 17 časova maršrutom: Belogradček – Vrška Čuka – Zaječar – Paraćin – Beograd. Dolazak u Beograd se očekuje oko 22 časa i 30 minuta.

Rok za prijavu:
Do 9. avgusta 2021. godine.