MIROČ

Probijajući se kroz najjužnije delove karpatskog masiva, Dunav kao da se nakratko koleba na svom putu ka Crnom moru, pa odjednom zaokreće nazad ka zapadu. Pre nego što se ponovo predomisli i nastavi kuda je i naumio, opisuje veliki luk oko jednog komada zemlje koji na karti podseća na ključ, pa ga tako i nazivaju. Stešnjen između mističnih predela istočne Srbije i zagonetnih prostranstava jugozapadne Rumunije, ovaj ključ kao da ipak više tajni skriva nego što otključava. Usred njega izdiže se Miroč planina, carstvo lekovitih trava i epskih junaka…
Iako se Miroč nikako ne bi mogao svrstati u visoke planine, lako mu je da bude impozantan nad obalama Dunava koji se valja čitavih pola kilometra niže pod grebenom. Gledajući uvis, litice miročkih vrhova nadvijaju se nad rekom kao kameni stražari Đerdapa, najveće evropske klisure koju svi osim nas zovu moćnim imenom Gvozdena Kapija.
Jedno bez drugog, Miroč i Đerdap ne bi ni postojali. Kao što su obronci Miroča vredni divljenja kad se posmatraju sa tihe dunavske obale, tako se i Đerdap u svoj svojoj veličanstvenosti sagledava tek sa miročkih vidikovaca, koji iz te perspektive deluju sićušno i beznačajno spram siline reke koja je tu prosekla svoj put kroz karpatske stene i tuda odvukla čitavo jedno more u zaborav istorije.

Najpoznatiji vrhovi Miroča su Veliki Štrbac (sa 768 metara nadmorske visine, ujedno i najviši vrh planine) i Mali Štrbac (626mnv), sa kojeg se po mišljenju mnogih pruža najlepši vidik na Đerdap, na kotlinu zvanu Mali Kazan. Komšije Rumuni dodatno su ukrasili panoramu živopisnom crkvom manastira Mrakonija na samoj obali Dunava, ali kotlinom suvereno vlada lik kralja Decebala uklesan u stenu visoku četrdeset metara: poslednjeg vladara Dačana istorija je upamtila po žestokom otporu rimskim osvajačima (koji je ipak slomio car Trajan početkom II veka naše ere), pa su ga zato Rumuni u periodu nacionalnog buđenja pod Austrougarskom (sredinom XIX veka) proglasili svojim nacionalnim junakom.
Nisu Decebal i Trajan jedini junaci ovog kraja. Po predanju, Miroč je često pohodio i Kraljević Marko, po kojem se jedan lokalitet na ovoj planini zove Markov kamen, a legenda kaže da još uvek spava u nekoj miročkoj pećini dok čeka da se Šarac napase mahovine, kada će opet ustati i poći u boj. Blagotvorna flora Miroča nije samo plod mašte narodnog pesnika: sa preko 1300 vrsta lekovitog i jestivog bilja, Miroč je bio čuveno lečilište još za vreme Rimljana, koji su ovu planinu zvali Unum, čemu bi najviše odgovarao prevod “jedna jedina”. A gde je bogata flora, tu je i fauna, pa tako ne čudi da su baš podno Miroča, u Lepenskom viru, počela da niču prva naselja još u srednjem kamenom dobu. Ako zvuči kao da je Miroč mesto iz bajke, možda tako i jeste, ali miročka bajka samo je jedna crtica na magičnoj slici Đerdapa, monumentalnoj kompoziciji čuvenoj već hiljadama godina koju je uprkos tome nemoguće sagledati do kraja. Ipak, ovo remek delo prirode, tek ovlaš obojeno ljudskom rukom, najlepše je pogledati baš sa visova Miroča.

Polazak:
Polazak 29. maja 2021. godine (subota) u 6 časova sa ugla Sarajevske i Drinske ulice. Maršruta putovanja: Beograd – Požarevac – Veliko Gradište – Donji Milanovac – Parking sa česmom ispod Velikog Štrbca. Tokom putovanja pridržavamo se aktuelnih epidemioloških mera.

Plan:
06:00 – Polazak sa ugla ulica Sarajevske i Drinske.
08:45 – Dolazak u Donji Milanovac. Pauza za jutarnju kafu od 45 minuta.
09:50 – Dolazak na početnu tašku pešačenja. Priprema za pešačenje.
10:00 – Polazak na pešačku turu dužine 17km.
11:40 – Izlazak na vidikovac Ploče. Pauza od 20 minuta.
14:00 – Izlazak na Veliki Štrbac (768m), najviši vrh Miroča. Pauza od 15 minuta.
15:45 – Dolazak do vidikovca Mali Prilaz. Pauza za slikanje od 15 minuta.
17:00 – Završetak pešačenja. Pauza od 15 minuta.
17:15 – Polazak za Beograd. Usputna pauza za ručak/večeru kod Lepenskog vira (ako to budu moguće zbog epidemioloških mera).
22:00 – Dolazak u Beograd.

Dužina staze je oko 17km, a visinska razlika je manja od 700m. Ukupan uspon/ spust iznosi oko 750 m.

Oprema:
Planinarska oprema primerena vremenskim uslovima. Planinarske cipele su obavezne. Svaki planinar je dužan da ponese ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i planinarsku knjižicu sa plaćenom članarinom za 2021. godinu.

Hrana-voda:
Vode ima na polaznoz/završnoj tački pešačenja. Hrana iz ranca. Ako bude mogućnosti (zbog epidemiološke situacije) svratićemo u restoran kod Lepenskog vira na ručak/večeru.

Povratak:
Istog dana u 18 časova. Maršruta povratka je: Lepenski vir – Veliko Gradište – Požarevac – Beograd. Dolazak u Beograd se očekuje oko 22 časa.

Rok za prijavu:
Do 24. maja 2021. godine.