Kapadokija – Hasan Dag 3268m / TURSKA

Kapadokija i uspon na vrh Hasan Dag 3268m

21.05. – 30.05.

PLAN I PROGRAM PUTOVANJA:

21.05. – Polazak iz Beograda u 17h sa parkinga na uglu ulica Drinske i Sarajevske. Noćna vožnja.
22.05. – Prelazak granice sa Turskom. Smeštaj u Istanbulu. Dan sa slobodnim aktivnostima za obilazak grada. Noćenje.
23.05. – Polazak za Goreme u Kapadokiji. Smeštaj
24.05. – Obilazak – Goreme, Cavusina, Pasabagi, Zelve
25.05. – Obilazak/pešačenje – Uchisar, Ortahisar (10 – 15 km)
26.05. – Uspon na Hasan Dagi 3268m (9 km staza, 1300 m visinske razlike)
27.05. – Letenje balonom (ko želi treba da naglasi), ostale aktivnosti
28.05. – Kanjon Ihlara (6/14 km staza), podzemni grad Dernikuyu
29.05. – Polazak u Bugarsku, smeštaj, noćenje
30.05. – Polazak za Srbiju. Dolazak u Beograd u večernjim satima

Smeštaj je u hotelima. U Istanbulu 1 noć, u Kapadokiji gradiću Goreme 6 noćenja s doručkom i u Bugarskoj 1 noćenje. Sobe u hotelu u Goreme-u su dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne. Sobe Imaju sapune, peškire, fen, papuče…

U troškove nije uračunato: ishrana, ulaznice za lokalitete i muzeje, individualni troškovi.

Vodič: Dragana Rajblović, SK „Alti“ (vodička licenca UIAA MB 452)

Krajem maja je idealno za posetu Kapadokiji, jer su temperature vrlo prijatne, a priroda u svojim najjačim prolećnim zelenim i drugim bojama

Kapadokija je staropersijska reč i u prevodu znači Zemlja lepih konja. U Kapadokiji su živele drevne civilizacije helenska, rimska, hrišćanska i islamska, a takođe je zovu i „ Kolevka hrišćanstva“.
Kapadokija sa svojim vulkanskim stenama neobičnih oblika, izgleda bajkovito, kao zemlja hobita, vilenjaka ili patuljaka. Danas se u tim stenama pored impresivnih istorijskih objekata, nalaze restorani, kafići i hoteli. Sa vrhova stenovitih formacija koji imaju brojne vidikovce sa pogledom i na “vilinske dimnjake”, može da se posmatra let stotine šarenih balona i to sa najboljim pogledom u ranim jutarnjim časovima pre izlaska sunca.
Ovaj fenomen prirode nastao je u 4. veku pre nove ere u belom kamenu, odnosno belom vulkanskom pepelu, znanom kao tuf, koji se milenijumima, uz pomoć vode i vetra, menjao i postao ono što je danas.

Hasan dagi 3268 m – Planina, nekada vulkan, Hasan dagi nalazi se u blizini grada Aksaray u brdovitoj unutrašnjosti regije Centralna Anadolija. Vrh Hasan Dagi ima dva ugnežđena kratera sa 800 metara širokim i 200 metara visokim unutrašnjim konusom koji je izvor toka lave, dok se okolo nalaze fosilni stenski lednici. Vulkan se u celini uzdiže gotovo 1 kilometar oko okolnog terena.
Uspon na Hasan dagi kreće sa 2000 mnv. Staza kojom se ide do vrha i nazad je ukupne dužine 9 kilometara sa 1300 metara visinske razlike kumulativno. Za penjanje i spust sa pauzama za odmor potrebno je oko 10 sati. Ovo nije akcija za početnike i planinare koji nemaju dovoljno kondicije.

Goreme – grad muzej na otvorenom je ustvari kompleks manastira i crkava, izdubljenih u stenama, i nalazi se na UNESC ovoj listi svetske baštine. Crkve u Goremi sadrže najlepše očuvane freske iz ranovizantijskog perioda, a među njima su najposećenije : Tokali, Crna crkva, crkva Svetog Vasilija, crkva Svete Varvare i crkva Svetog Jovana. Kompleks okružuju doline sa kamenim formacijama svakakvih oblika i ne zna se koja je lepša i neobičnija. Doline imaju i specifične nazive – Dolina mašte, Dolina ljubavi, Dolina monaha…Ulaz za Goreme je oko 75 lira/ 8 evra.

Cavusina (Čavušin) – Zovu ga Grad duhova zbog napuštenog naselja na uzvišenju u kom su nekada živeli Grci. Kuće su bile izdubljene u stenama, ali su zbog obrušavanja napuštene.

Pasabagi (Pašini vinogradi) je mesto sa najneobičnijom policijskom stanicom, koja je ustvari izdubljena u kamenom stubu. Upravo tu su i najlepši vilinski dimnjaci. Nekada su se ovde u otvorima stena nalazile isposnice monaha od kojih je najpoznatija isposnica Svetog Simeona. Do njih se može popeti drvenim merdevinama

Zelve Vadisi je drugi Muzej na otvorenom. Naselje se prostire na 3 doline koje su povezane stepenicama i stazama, a nekada su korišćeni tuneli čiji su ulazi označeni na stenama i kroz koje se može proći, umesto da se spolja obilazi okolo. Doline su bile naseljene isposnicima između IX i XIII veka da bi ih posle naselile porodice hrišćana i muslimana, tako da ovde ima i crkava I džamija. Naselje je napušteno tek polovinom XX veka kada je država Kapadokiju proglasila nacionlnim parkom.

Uchisar (Učhisar) kamena prirodna tvrđava je skroz izbušena prolazima i prostorijama, a do vrha se dolazi obezbeđenim vijugavim stepeništem sa spoljne strane. Ulaz se plaća simbolično.

Ortahisar – naziv znači središnji dvorac, jer je kasaba u centru oblasti. I tu se uzdiže prirodna tvrđava, mnogo strmija od one u Uchisaru.

Dernikuyu, podzemni grad – Kapadokija ima brojne podzemne gradove koji su pravi inženjerski poduhvati i remek dela arhitekture, nastali, kako se pretpostavlja još u 7 i 8 veku p.n.e. da bi u kasnijim periodima, za vreme Vizantije, bili prošireni. Svi su ukopani duboko u zemlju i po više nivoa (kao soliteri u utrobi zemlje). 35 km od Goreme, Dernikuju koji su izgradili Frigijci, jedan od najdubljih, 85 metara je ispod površine zemlje i mogao je da primi 20.000 stanovnika. Kroz njega teče pitka voda, ima niz ventilacionih sistema, pojedinačnih stanova, prodavnice, bunare, oružarnice, škole, prostorije za stoku, pa čak i groblje. Grad je skriven iza velikog kamena koji prekriva ulaz, a i svaki od spratova može se zatvoriti na taj način. Podzemni tuneli Dernikuyu-a ga vezuju sa još četiri grada! U vreme persijskog carstva korišćen je kao naselje za izbeglice, a kasnije i kao sklonište hrišćanima od Rimljana i Arapa. Takođe je služio i kao sklonište tokom ekstremnih vremenskih prilika, paklenih vrućina ili jakih hladnoća. Ulaznica je 50 lira – oko 5 evra.

Ihlara kanjon – ova stenovita dolina je najveći kanjon u regiji, udaljen 100 km od Goreme. Kroz kanjon, dubok oko 100 – 150 m, protice Melendiz, reka uskog korita. Duž kanjona su u stenama brojne crkve i monaške kelije, do kojih se prilazi stepenicama. Kanjon postaje religiozni centar u IV veku, a freske su nastale kasnije, oko XI veka. Nažalost mnoge su oštećene, od strane bahatih posetilaca, a neke od zuba vremena.